Klinci su nam išli zajedno u vrtić, moj i njen sin. Tu smo negde godinama, bliski. On aima samo tog klinca, ja dvoje.. .Viđali smo se u parku, posle posla i vrtića, pričali dok su se klinci igrali i skakali, spuštali na tobogane.
Muž – Arhitekta. Često odsutan. Ona sama sa klincem.
Tamna kovrdžava kosa, malo neobično oblačenje suknje preko helanki, ali simpatična. I malo neobična ponašanjem, nekako – svojeglava.
Kada smo se upoznali bila je malo punija što se posebno videlo jer je preferirala široko da oblači – i haljine i suknje.
Ali, sa prvim znacima proleća, videlo se da je promenila stil oblačenja.
Sunce je izmamilo napolje, a ona – u kratkoj suknjici. Tek sam tada obratio pažnju na njene do tada skrivene noge, bokove (koje inače obožavam) tako da sam joj posvetio malo više pažnje nego inače.
Nije imala ništa protiv, ako sam mogao da zaključim. Smeškanje, koketiranje, ponos što je pored nje nečiji muškarac..
Jednog popodneva mi je zazvonio telefon, zvala je ona.
“Molim te, da li mi možeš pomoći? Znam da ste tu blizu, a imam problem sa strujom. Muž mi nije kod kuće, a baš sad mi je nestala struja i nemam svetlo nigde u stanu”.
Kako ne pomoći dami u nevolji, pomislio sam.
“Vraćam se brzo” rekao sam ženi, pokupio kofer sa alatom i izašao.
Prešao sam ulicu, pozvao je da proverim koji je ulaz i sprat i za par minuta sam bio kod nje.
Otvorila mi je vrata i pustila me u stan. Pročitaj cjelu priču
0 comments